Европски парламент ратификовао ССП са Србијом

 Посланици Европског парламента ратификовали су Споразум о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Србије.

За ратификацију Споразума гласало је 612, а против је било 38 посланика.
 
Посланици су изгласали и Резолуцију о европској интеграцији Србије, на предлог известиоца Европског парламента Јелка Кацина.
 
У резолуцији се истиче да одлука Савета министара ЕУ да се учини нови корак ка пријему Србије у ЕУ, представља "важан допринос стабилности на Западном Балкану".
 
У резолицији пише да власти Србије треба да наставе до сада углавном добро спровођене реформе, потпуну сарадњу с Трибуналом у Хагу, да успешно доврше реформу правосуђа и поспеше сузбијање корупције, да би Србија напредовала ка чланству у Европској унији.
 
У резолуцији пише и да је потпуна сарадња с Трибуналом у Хагу кључни услов за напредак Србије ка чланству у ЕУ и подвлачи да се само хапшење и изручење двојице преосталих оптуженика Хагу могу сматрати уверљивијим доказом о потпуној сарадњи.
 
Поздравља се спремност Београда да покрене дијалог с Приштином "у ЕУ оквиру" и позива Београд да "томе приступи предусретљиво", уз омогућавање налажења "практичних и одрживих решења за заступљеност Косова у регионалним форумима".
 
У резолуцији, Европски парламент изражава задовољство због добре сарадње Србије са суседима. Уз упозорење да је корупција још увек раширена у Србији, у тексту се поздравља напредак у њеном сузбијању.
 
Поздрављају се напори за уклањање наслеђа деловања безбедносних служби у прошлости, указује се на нужност лустрације и обелодањивања архива тајне полиције.
 
 
 
Изазови Србије
 
 
 
У резолуцији се указује и на све најважније изазове који тренутно стоје на путу Србије ка добијању статуса кандидата за ЕУ.
 
Амандман који је предложила Група зелених у ЕП, предвођена аустријском посланицом и известиоцем за Косово Улрике Луначек, а у којем се захтевало да се предстојећи дијалог Београда и Приштине "не дотиче питања статуса" усвојен је у ублаженој форми.
 
Амандман у којем се тражило да се осуди "понашање Србије у вези са додељивањем Нобелове награде за мир", међутим, није прошао.
 
У извештају се указује, пре свега, на проблеме у вези са реформом судства и независношћу правосудног система, критикује неспровођење реституције и пракса бланко оставки, траже кораци којим ће се обезбедити независност медија и подсећа на неопходност потпуне сарадње са Хашким трибуналом.
 
 
 
 
(РТС, 19. 01. 2011.)



Датум: 19.01.2011
Close
Close