Стејт дипартмент: Моћници из Владе јачи од закона

Корупција у службама безбједности и правосуђу, држанви званичници за које не важи закон, некажњивост за убиства и нападе, наводи о повећању степена политички мотивисаног насиља и оцјене да црногорска тајна служба (АНБ) често без одобрења прислушкује опозиционаре у Црној Гори, разлози су за забринутост Владе САД.

То је саошптено у најновијем извјештају америчког Стејт дипартмента о стању људских права у свијету, који се тако односи и на Црну Гору.

Опширна запажња америчких стручњака садрже и оцјене да је правосудни систем често под утицајем власти, али и да вема информација да је неки од високих државних звавичника под истрагом за корупцију, тим прије уми је перцепција црногорске јавностн и грађана да је корунција велики проблем, изузетно широка.

Проблеми са људским правима у Црној Гори одгледају се у полицијском злостављању притворених лица, лошим условима у затворима, насилном и незаконитом хапшењу, некажњивости полицајаца, предугим задржавањем, одлагањем суђења и неефикасним суђењем, широко распорострањеном перцепцијом корупције у службама безбједности и правосуђу, физичким нападима на новинаре, превисоким новчаним казнама против медија за клевету, блокирањем јавности и медија приступу информацијама, злостављањем и дискриминацијом великог броја избјеглица и привремено расељених особа, религијској нетрпељивости, хомофобијом, дискриминацијом над женама, трафикиигом људи и дискриминацијом вад етничким мањинама, посебно Ромима оцијењено је у годишњем извјештају Стејт дипартмента који је јуче представила државни секрстар Хилари Клинтон.

Већина оцјена наслања се на прошлогодишњи извјештај, а неке се чак могу наћи и у извјештају за 2007. годину, што јасно указује да експерти Владе САД нијесу уочили неки изражен прогрес. Извјештај се тиче стања људских права у Црној Гори током 2009. године.

Закон валаже Агенцији за националну безбједност да добије судску одлуку о дозвољавању прислушкивања међутим, поједини посматрачи вјерују да АНБ селективно користи методе прислушкивања и праћења опозиционих странака и група, без дозволе. Велики број организација и појединаца сматрају да јесу били, или су они, праћени саопштио је Стејт дипартмент.

Влада повремено утиче на правосуђе примјера ради, у неким случајевима за клевету и корупцију, који су укључивали познате личности или високе државне званичникс, Такав утицај допринио је паду повјерења црногорске јавности у правосуђе истиче се у извјештају.

Указано је да је закон јасно дефинисао казне за умијешаност званичника у корупцију, али да је Влада избјегла да га примијени на ефикасан начин, па се дешавало да званичници повремено буду "умијешани у коруптивне радње, а да за то нијесу кажњени”

Постоји широко распрострањена перцепција о корупцији у јавном сектору, посебно у извршној власти и правосуђу. Док су усвојени многи предуслови за примјену антикоруптивне политике, имплементације мало има. Индикатори за владавину Свјетске банке показали су да је корупција озбиљан проблем. У првих шест мјесеци 2009. године, полиција је прослиједила 887 случајева корупције, који су укључивали 1.420 лица. У истом периоду, судови су осудили 206 лица у 151 поступку. Локалне невладине организације, медији и партије из опозиционог блока, оптужују власт да не предузима мјере да се сузбију корупција и организовани криминал.

Нема пресуда за озбиљни, или криминал на високом нивоу, током 2009. године, нити је било извјештаја о истрагама о наводима за корупцију на највишем нивоу саопштио је Стејт дипартмент

У контексту угрожавања слободе медија и изражавања, као у безбједности самих новинара, указано је да је лист "Дан" осуђен прошле године на 30.000 еура по тужби бизнисмена Веселина Баровића, Бранка Вујошевића и Данила Митровића, као и да је смањена затворска казна једином оптуженом за убиство уредника "Дана" Душка Јовановића

Већ 7. августа осуђено је пет чланова криминалне групе за убиство високог функционера полиције Славољуба Шћекића, испред његове куће у љето 2005. године. Двојица су осуђени на 30 година затвора, један на 20 година а други на шест година затвора. Шести осумњичени, Милан Шћекић, који је у оптужници означен као убица полицијског функционера, ослобођен је усљед недостатка доказа. Славољуб Шћекић је у

вријеме убиства истраживао серију бомбашких напада на хотел "Сплендид", на црногорској обали, али и убиство уредника "Дана" Душка Јовановића, почињено 2004. године, као и нека друга убиства. Суђење десеточланој групи осумњиченој за његово убиство трајало је више од двије године наводи се у извјештају Стејт дипартмента.

Такође, у контексту напада на слободу ријеч, подсјећа се на недавни случај универзитетског професора Милана Поповића, за којег се интересовало и црногорско тужилаштво.

Поповић, професор на Правном факултету у Подгорици, испитиван је од стране врховног државног тужиоца Ранке Чарапић, везано за мишљење које је изнио у ауторском тексту у "Вијестима". У том тексту; Попонић наводи да су највећи проблеми у земљи, корупција, конфликт интереса, и повезује чак и премијера (Мила Ђукановића) са тим активностима. Поповић тврди да га је Чарапићева питала којим доказима он може да потврди такве наводе. Група интелектуалаца протестопала је против активности тужилаштва, називајући то кршењем Поповићевог права на слободно изражавање наглашено је у извјештају Стејт дипартмента.

Настављено је, каже се, из појединих кругова са критиковањем рјешења да се Радио телевизија Црне Горе, односно Јавни сервис, финансира из буџета због забринутости да се на тај начин јавни сервис чини зависним од власти.

Поменут је низ суђења редакцијама "Дана", "Вијести" и "Монитора", што је наведено као угрожавање слободе медија.

Упркос овим догађајима, посматрачи су примијетили умјерен пораст воље медија да критикују власт. Већина чланака и телевизијских прилога показали су да самоцензура није велики проблем међутим, неки посматрачи су запазили да су поједини новинари "слаби" на политички или пословни интерес због недостатка стручности или политичких ставова закључено је у извјештају Стејт департмента.

Повећано политичко насиље

У извјештају Стејт дипартмента наведено је скоро све од случајева пребијања затвореника од стране полиције, о којима се извјештавало током прошле, и претходних година.

Већ 22. децембра, Иницијатива младих за људска права извијестила је да је број случајева политички мотивисаног насиља у порасту, укључујући и физичке и вербалне нападе на новинаре, припаднике невладиног сектора, професоре и друге јавне личности пише у извјештају.

Затвори, односно установе за притвор лица, нијесу испунили међународне стандарде, већ су неуредни, препуни, и очајно одражавани, мада се биљеже и нека побољшања.

Полиција наставља да у полицијске станице приводи лица на "информативне разговоре", без обавезе да их држи дуже у притвору, у већини случајева. У принципу, они који су позвани на такве разговоре, имају право и да не одговарају. Коришћење силе, пријетње и притисака од стране полиције је забрањено међутим, има навода како полиција понекад користи такве методе да би изнудила доказе наведено је у извјештају.

Било је података да полиција често подноси пријаве против лица која против ње прво поднесу пријаву због тортуре. Дијелом као резултат, постоји широко распрострањено увјерење да грађани често ни не желе да пријаве злостављање каже се у извјештају Стејт дипартмента

Не зна се богатство функционера

Устав и закон су јасни правосуђе мора бити независно али поједини посматрачи устврдили су да правосудни систем није увијек независан, и да је евидентно да високи Владини званичници повремено утичу на тужиоце зарад политичких и личних интереса, каже се у извјешта)у Стејт дипартмента.

Постоји недовољна сарадња полиције и тужилаштва, велики заостатак неријешених судских случајева, често примитивне судске просторије, док је корупција у правосуђу велики проблем. Врло често се дешава да власт и не примијени одлуке суда каже се у извјештају.

Док се каже да су насиље у породици, трафикинг људских бића, уз тежак положај Рома, велики проблеми, истиче се и да Влада често неће да објави информације које се тичу приватизационих уговора.

Устав и закбн дозвољавају приступ информацијама међутим, примјена у пракси је нешто друго наводи се у извјештају, уз оцјену да судови често знају да подрже захтјев за слободан приступ информацијама, али да се дешава да извршна власт нема такав став.

Примијећена је и слаба примјена закона о спречавању сукоба интереса, што се сматра једним од важнијих проблема у Црној Гори.

Високим казnама тренирају строгоћу
 
Амерички Стејт дипаргмет помиње случај "Дана" кроз убиство Душка Јовановића и пресуду но тужби Веселина Баровића.

Подгорички Основни суд казнио је 28. јуна дневне новине "Дан" 30.000 еура,"због клевете Веселина Баровића, Бранка Вујошевића и Данила Митровића, тако што је "Дан" пренио текст из хрватског недјељника "Национал", у којем је било наведено да су они чланови црногорске "дуванске мафије". Суд је оцијенио да је "Дан" нанио душевне болове и нарушио углед тужиоца наводи се у извјештају америчке владе.

Критикује се та пракса тужби против слободних црногорских медија, и додаје да су званичници често пријетали тужбама. док су неке НВО саопштавале да су високе казне начин да се црногорски медији натјерају да не извјештавају тачно о догађајима.

Казне за кривично дјело клевете могу износити и до 14.000 еура, односно 20.000 америчких долара каже се у извјештају.

Наводоно је даје суд казнио дневник,,Вијести', као и лидера ПзПа Небојшу Медојевића, 33.000 еура због нарушавања угледа фирме МНСС БВ,

Нема напретка у истрагама неколико ранијих напада на новинаре. Физички напади на њих настављају да буду проблем. Полиција није извијестила о неком напретку у истрази напада на Младена Стојовића, који је радио за лист "Данас", а који је преживио тјелесну трауму. Као резултат напада, напустио је новинарстио. Полиција није идентификовала. ни нападаче на дописника листа "Република" из Берана, Туфика Софтића пише у извјештају.

Коначно, почетком августа прошле године, подгорички градоначолник Миомир Мугоша, посланик ДПСа, са сином Миљаном тукао је, наводно, замјеника уредника "Вијести" Михаила Јововића и фоторепортера тог листа Бориса Пејовића.

(ДАН, 12. 03. 2010.)