Кокаинско братство

Стране обавјештајне службе наводно су пратиле више од годину дана све телефонске разговоре Дарка Шарића, пљеваљског нарко-боса са међународне потјернице, оптуженог за шверц више тона кокаина

У једном од тих разговора Шарић наводно каже: „Од овог товара 20 одсто иде шефу и оној свињи од његовог брата."

Ко је шеф а ко је брат можемо само нагађати, као и хоће ли преписи Шарићевих разговора доспјети у штампу и о јаду забављати многе са којима је Пљевљак причао и пословао. Сјетићете се, транскрипти везани за дувански транзит тресли су земљу. И припомогли италијанским тужиоцима приликом састављања оптужнице. Многи актери дуванских разговора сада су осумњичени у процесу који тече у Барију.

Према извјештају Стејт департмента, Црна Гора је значајна транзитна рута за кокаин, хероин и синтетичке дроге у Европи. Ко све убира приход од тог транзита? За сада је јасно - компаније породице Шарић имају испреплетене пословне везе са самим врхом црногорско-српског пословног и политичког естаблишмента. Најпростије гугловање открива да су Мат и друге компаније повезане са Шарићима и њима блиским људима, пословале са општином Пљевља, Првом банком браће Ђукановић, Хипо Алпе Адрија банком, Вектром Драгана Брковића, Луком Рисан, општином Котор, дневним листом Побједа, Рокшпедом... У Србији Шарић је, такође, био у пословним везама са највећим српским тајкунима... Доводе га у везу и са појединим тамошњим политичарима.

Према давном признању премијера Ђукановића, Црна Гора је од транзита цигарета узимала одређену таксу и тако у тешким годинама допуњавала буџет. Ако видимо гдје се све капитал браће Шарић улагао - од Пљеваља па до Боке, онда вам не треба посебна памет да закључите да се значајан дио црногорске економије у посљедњим годинама ослањао на новац од транзита и трговине наркотицима.

За сада је тајна да ли је Дарко Шарић, на почетку знао докле ће догурати. Трговина дрогом је најуноснији вид организованог криминала, у оквиру кога кокаин доноси највећи профит.

Према рачуници америчког економског магазина Форбс растурачи дроге из латиноамеричких земаља, Мексика и Колумбије, унијели су током 2008, само у Сједињене Америчке Државе, робе у вриједности између 18 и 39 милијарди долара, по великопродајним цијенама. САД су највеће тржиште кокаина у свијету, али на њега одлази ипак ,,само" 60 одсто бијелог праха.

Те године је мексички Синалоа картел узео, према Форбсовој процјени, 20 одсто зараде, што чини 3,6 до 7,8 милијарди долара прихода. Захваљујући томе је вођа клана Хоаким Гусмн Лера уврштен на Форбсову листу милијардера свијета са богатством од милијарду долара.

Дарко Шарић још треба да путује до Форбсове листе, али је одавно прославио први милион. Србијански државни секретар за правду Слободан Хомен изашао је у јавност са тврдњом да је криминална група Дарка Шарића приходовала најмање милијарду еура на годишњем нивоу. Дакле, та је привредна грана доносила Србији и Црној Гори енормне приходе. Ради се о огромној своти новца која превазилази укупан друштвени производ (ГДП) неколико десетина држава-чланица Уједињених нација или територија које самостално функционишу, са или без признања у међународној заједници.

Током 2007, према процјенама Уједињених нација, у региону Анда, главном узгајивачком региону коке, произведено је готово 1.000 тона чистог кокаина. Те године је готово 250 тона транспортовано у Европу.

Ланац производње и дистрибуције кокаина прати експоненцијално скалу цијена: што је у ланцу трговине удаљенија држава у којој се производи кокаин, већа ће бити његова цијена на тржишту. На примјер, килограм кокаина високог степена чистоће има уличну вриједност од готово 80.000 еура у Шпанији, и то је скромна процјена. Исти килограм у Колумбији вриједи 1.200 еура. Међутим, узгајивач коке добија само око 250 еура за количину листове коке потребне за производњу килограма дроге.

Ко је и како омогућио момку из Пљеваља да за неколико година покрене велики бизнис? Према италијанским истражиоцима нарко картел, који је превозио кокаин из Латинске Америке, преузео је инфраструктуру дуванског шверца из деведесетих. Тако се Шарићев клан у Италији ослањао на старе везе, као и у Црној Гори, гдје је користио исте луке, граничне прелазе и царинске службе. Необично је што нико, када се расправља о Шарићевим пословима, није поставио питање куда та роба у Црну Гору улази, а куда излази?

Који би то путеви могли бити? Луке? Приобаље око Улциња? Којим бродовима - прекоокеанским? Или се роба препакује негдје у јадранским водама и убацује на оне јахте и глисере који се везују по будванској и другим маринама.

И овдје долазимо до неких занимљивих конекција. Луку Рисан купио је прије неколико година Шарићима пословно близак Драган Дудић Фриц, которски бизнисмен, који посједује више палата у древном граду и Луку Рисан. Наводно је Лука Рисан била стратешки важна због увоза цемента. Интересантно, цемент је веома занимљив и Шарићима; са њима повезана компанија јавила се на тендер за цементару у Пљевљима. Цемент би могао бити јако профитабилан ако Црна Гора крене у изградњу великих инфраструктурних пројекта као што је ауто-пут и изградња ХЕ на Морачи.

Често се приликом спомињања најтраженијег српског бјегунца Шарића из Пљеваља, говори како је он под окриљем ,,неименованог првог човјека црногорског подземља" или ,,боса мафијашке организације у Црној Гори", без помињања ко је у питању. Како пише више медија ради се, наводно, о Браниславу Брану Мићуновићу, који је према информацијама америчких и српских служби безбједности, како наводе неки медији, мозак „балканске мафије". Мићуновић је према неким тврдњама разгранао послове, посебно у Будви. Са њим се повезује будванска марина, али и послови везани за игре на срећу. Са друге стране говорило се о везама које Мићуновић наводно има са Станком Суботићем Цанетом, пријатељем црногорског премијера, и бјегунцем од правде, осумњиченим за шверц цигарета у Србији и Италији. Суботић се такође у више наврата доводио у везу са Шарићем, наводно му је Пљевљак помагао финансијски посљедњих мјесеци, пошто је Суботића, како се каже у тим наводима, погодила финансијска криза.

Шарића је србијанско Специјално тужилаштво означило као организатора шверца кокаина који је из Јужне Америке требало да буде допремљен до барске луке, па даље у земље западне Европе. Међутим, у досијеу америчке службе о акцији Балкански ратник, на врху пирамиде стоји особа без које би цјелокупан посао око дроге био незамислив и чија је трећина колача од кријумчарења кокаина или неколико десетина милиона еура. Идентитет те особе се званично не саопштава, али америчка ДЕА га описује као лице са јаким утицајем у црногорској власти који новац пере преко спорта и угоститељства.

Приликом недавне акције италијанске полиције Шах-мат покренуте у истрази против Шарића и усмјерене ка врху криминалне организације Америка, означено је да у Србији руководе Милета Миљанић и Зоран Јакшић. Лист који припада групи Рингијер је писао да је Душко Мићуновић који је означен као вођа групе ухапшене у Италији ,,рођак Брана Мићуновића'', на списку чланова клана Америка дуже од 10 година. За групу Америка, коју је својевремено формирао Војислав Раичевић, звани Војо Американац, српска полиција везује кријумчарење дроге, али и више од 20 убистава у Србији и Европи, додао је Блиц.

Према спекулацијама у медијима, Мићуновић у Црној Гори има неформално велики утицај, па га на пирамиди моћи стављају уз самог премијера, са којим је и лични пријатељ.

Пријатељско пословне везе нашег премијера, наводно су, главни разлог због кога Запад Ђукановића притиска да оде са политичке функције. Посебно након акције америчке ДЕА, која је посебно заслужна за раскринкавање црногорско-српске кокаинске руте. Проблем је, према изворима Монитора ескалирао кад се наш нарко клан осилио, не само што се тиче количине роба са којима је послова, већ и партнера из Колумбије од којих је куповао кокаин, радикалне лијеве колумбијске групе ФАРЦ, која је у Америци на листи терористичких организација и државних непријатеља.

То је, наводно, пресудно утицало на Ђукановићеву позицију на Западу и захтјеве да се повуче, иако је само у посљедњих неколико година на лобирање у западним центрима Црна Гора потрошила више милиона еура.

(МОНИТОР, март 2010.)