Јединствена опозициона листа коју би предводили СНП, Нова српска демократија и ПзП има изгледне шансе да побиједи ДПС или коалицију ДПССДП на локалним изборима у Подгорици.

 

До тога закључка долази се простим сабирањем броја гласова са парламентарних избора одржаних 2009. и 2006, те посљедњих локалних избора у Подгорици 2006. године.

 

Тако су на посљедњим парламентарним изборима водеће опозиционе партије и оне ванпарламентаме (ЛПДЦ коалиција, Странка пензионера. Српска национална листа. Муслимани и Бошњаци заједно, црногорски комунисти) укључујући и албанске партије, освојиле 51,04 одсто или 45 244 гласа, док је на другој страни владајућа странка са БС и ХГИ имала 48, 96 одсто или 43 404 гласа.

 

Та разлика је била још већа на парламентарним изборима 2006, када је опозиција са мањинским странкама освојила скоро 54 одсто гласова или 50.219 гласа од чега је 2.378 бирача заокружило мањинске партије. Коалиција ДПССДП тада је добила повјерење 42.821 бирача.

На локалним изборима 2006. године у Подгорици за опозицију, без албанских партија које су бојкотовале изборе за Скупштину главног града, гласало је 46.303 бирача. Упркос томе што је добила повјерње 45.042 бирача владајућа коалиција у локалном парламенту има три одборника више од СНПа, ПзПа, Нове, НСа и ДССа јер остале странке нијесу прешле цензус, па су ти гласови највећим дијелом отишли на конто ДПСа.

 

Међутим, ова рачуница може да завара јер за сада има неколико непознаница. Прва од непознатих је да ли ће и како гласати албански бирачи који могу да однесу превагу. Албанске партије раније су бојкотовале изборе за подгорички парламент, а и оне које су изашле нијесу могле прећи цензус од три одсто на нивоу Подгорице.

 

О колико значајном бирачком тијелу је ријеч најбоље говори податак да је албанске листе које су предводили Васељ Сиништај и Мехмед Бардхи на посљедњим парламентарним изтборима подржало око 2200 бирача, што је око 2,5 одсто на нивоу главног града. Са драге стране, за ДУА Ферхата Диноше, традиционално блиску ДПСу, гласало је 1220 бирача или 1, 38 одсто. То значи да комплетна опозиција, укључујући и албанске опозиционе партије, не би имала већину на посљедњим парламентарним избора на нивоу Подгорице без бирача ДУА.

Уколико СНП, ПзП и Нова желе да повећају шансе за побједу морају придобити албанске партије на своју страну. Једна од могућности је да се обавежу да ће подржати само оно рјешење у новом изборном законодавству које је прихватљиво за националне партије Албанаца. Управо је то, према незвамчним информацијама, бивши лидер СНПа Предраг Булатовић сугерисао свом насљеднику Срђану Милицу.

 

 

Друга непознаница је како би у Подгорици, у случају судара два јака блока, гласали бирачи странака као што су ЛП, радикали или црногорски комунисти.

 

Уз то, од понашања опозиционих челника зависи да ли ће, осим синергетског ефекта, постићи још један који би им био пријеко потребан да надјачају власт да убиједе апстиненте, који су махом критични према ДПССДП коалицији, да овај пут изађу на биралишта. Уколико у томе успију, а то могу само ако буду одавали утисак да знају што желе и како то да остваре, те одбацивањем сваке примисли да би државни статус могао доћи у питање, онда ће вјероватно избјећи и другу опасност да, рецимо, дио гласача Нове не изађе на изборе зато што су у колаицији, на примјер, са Демократским центром.

 

Такође, још није познато да ли ће ДПС и СДП наступити у коалицији на нивоу Подгорице, иако поновни савез ове двије партије мало ко доводи у питање у случају јединственог опозиционог наступа. Поред математике која је на страни опозиције, одвојен наступ ове двије партије могао би послати негативну поруку њиховим бирачима. ДПС и СДП су добијали изборе у Подгорици управо захваљући самосталним наступима опозиционих партија.