Кузмановић: Додику предајем стабилну Српску

Избор за предсједника Републике Српске за мене је био велика част, али и велика одговорност и обавеза, рекао је у интервјуу за "Фокус" одлазећи предсједник РС, Рајко Кузмановић, и додао да је свој рад заснивао, од почетка, на уставној одредби према којој предсједник Републике представља Републику и изражава њено јединство.
- Зато сам увођењем у дужност предсједника и полагањем заклетве дао завјет да ћу обављати дужност предсједника одговорно и савјесно, залажући се за толеранцију, дијалог и демократске вриједности, а све по Уставу - ни више, ни мање од тога. У оквиру својих овлашћења све сам учинио да ми Република Српска буде на првом мјесту као трајна правна, државотворна и политичка чињеница. Такође, поступао сам тако да воља грађана буде и моја воља. Био сам предсједник грађанин, а не предсједник аутократа - рекао је Кузмановић. Он наглашава да је његова основна порука коју је преносио својим саговорницима из Европе и свијета била да је РС стабилна државотворна јединица утемељена вољом грађана и Дејтонским споразумом, која је истински опредијељена за европске интеграције, али и успостављање свих облика економске, научне, културне и образовне сарадње с другим државама, њиховим федералним јединицама или регионима, у складу са уставним надлежностима РС.
 

ФОКУС: Оцјењујући свој рад да ли можете рећи да сте довољно учинили за грађане РС?

КУЗМAНОВИЋ: Тешко је и незахвално говорити о томе да ли је довољно учињено. Оно што могу рећи, а што сам у свом инаугурационом говору и обећао, јесте то да сам се трудио да будем предсједник свих грађана и да, у име РС, подржавам и помажем све грађане да би и они могли помоћи и себи и Републици. Увјерен сам да сам учинио све што је било реално и могуће у оквиру мојих уставних и законских овлашћења.

ФОКУС: Да ли се могло више учинити?

КУЗМAНОВИЋ: Наравно да је могло и да увијек може више и боље. Ја сам, као легалиста, био лимитиран уставним и законским оквиром овлашћења предсједника РС, али много више укупном општом политичком ситуацијом у БиХ, коју су наметнули међународни фактори. Та ситуација налагала је не само мени, него и свим изабраним представницима РС, да се више баве политичким питањима од којих грађани често немају много практичне користи. Жао ми је што нисмо имали више времена и простора да се бавимо рјешавањем економско-социјалних питања, мада сматрам да смо у постојећим политичким и економским околностима успјели да одговоримо на највеће изазове с којима смо као ентитет и друштво били суочени.
 

ФОКУС: Шта је најважнији посао који сте урадили, а од великог значаја је за РС?

КУЗМAНОВИЋ: Увијек је боље да други оцјењују нечији рад, него он сам, наравно под условом да су ти други објективни, добронамјерни и добро информисани. Aко већ морам да издвојим неке активности и послове, онда бих се усудио да их подијелим на двије групе. Прва група односи се на представљање РС у свијету, јер сам се састао с бројним предсједницима и посјетио више земаља него, чини ми се, било који од мојих претходника. Те посјете важне су са аспекта отварања могућности међусобне сарадње, али и због промовисања РС у свијету, побољшања њеног имиџа и афирмације у јавности тих држава, будући да су о мојим посјетама извјештавали и тамошњи медији. Друга група јесте активност на унутрашњем плану, гдје је остварен, захваљујући између осталог и мом ангажовању, висок степен сагласности и синхронизације извршне, законодавне и судске власти, али без међусобног задирања у ингеренције. То је резултовало и заједничким наступом или високим степеном сагласности у кључним питањима од интереса за РС и њене грађане. Важно је било усвајање Декларације о основама за разговоре о евентуалним промјенама Устава БиХ и о заштити интереса РС, која остаје као институционални и правни оквир у којем ће се кретати представници РС приликом будућих разговора о овој значајној проблематици.
 

ФОКУС: Какве обавезе на домаћем и међународном плану стоје пред вашим насљедником Милорадом Додиком?

КУЗМAНОВИЋ: Прије свега, желио бих да честитам Додику на избору за новог предсједника РС. Мислим да с правом могу да кажем да му предајем стабилну РС, коју ће он као искусан политичар, увјерен сам, знати веома добро да води и представља. На унутрашњем плану издвојио бих политичку и економску стабилизацију РС и учвршћење њене дејтонске позиције. На међународном плану требамо настојати да остваримо контакте с релевантним политичким и економским субјектима и привучемо што више страних инвеститора.
 

ФОКУС: Колико су тачне информације да ће, одмах након избора, бити иницирани разговори о уставним промјенама и шта ће те евентуалне промјене подразумијевати?

КУЗМAНОВИЋ: Постоје одређене информације да ће након избора доћи до нових иницијатива и разговора о промјенама Устава БиХ. Било како било, наш став по овом питању је јасан. Нећемо пристати на било какве разговоре који би значили радикалне промјене Устава БиХ и Дејтонског мировног споразума или би довели у питање територију, статус и уставни капацитет РС. Такође, нећемо пристати на било какво редуковање ентитетског гласања или механизма заштите виталног националног интереса. Оно што охрабрује су изјаве, нарочито страних дипломата ангажованих у БиХ, да међународна заједница неће наметати било каква рјешења, односно да ће подржати сва рјешења о којима се договоре легитимни представници власти у БиХ. Надам се да ће тако и бити и да више нећемо бити суочени да некаквим ад хок конференцијама и преговорима на којима су нуђена готова рјешења. То више није начин да се рјешавају и мање озбиљна питања, а да не говоримо о промјенама Устава, као највишег правног акта једне државе.
 

ФОКУС: Да ли је могуће да се поново разговори врате на Прудски договор и захтјев Хрвата у БиХ за територијалну јединицу?

КУЗМAНОВИЋ: Питање конституисања трећег, или како га обично називају хрватског ентитета, латентно је присутно с мањим или већим интензитетом, у домаћој политичкој јавности. Оно је на неки начин ескалирало након ових избора и поновног избора Жељка Комшића за хрватског члана Предсједништва БиХ, који очигледно није изабран гласовима Хрвата него Бошњака. Његов избор је парадигма укупних односа хрватског и бошњачког народа у Федерацији БиХ и фрустрације Хрвата због чињенице да у овом, али и другим случајевима, у њихово име одлучују други. Због тога су у потпуности разумљиви њихови захтјеви за оснивањем територијалне једнице или ентитета, у којем би могли да остваре своје легалне и легитимне интересе. Ми немамо ништа против договора представника Бошњака и Хрвата и евентуалнг оснивања трећег, хрватског ентитета или жупаније. Међутим оснивање тог ентитета значило би искључиво територијалну реорганизацију Федерације БиХ, а никако и РС.
 

ФОКУС: Колико је БиХ данас ближе ЕУ, него у моменту када сте преузели функцију предсједника РС?

КУЗМAНОВИЋ: У протекле три године БиХ направила је знатан напредак на путу европских интеграција. Потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању с Европском унијом, а у току је његова имплементација. Испуњени су сви услови за остваривање безвизног режима, па се очекује и скоро укључење у такозвани бијели шенген. У пуном је замаху хармонизација прописа с европским комунитарним правним насљеђем. Нема сумње да је РС својим компромисним и принципијелним ставом дала знатан допринос потписивању Споразума и укупном напретку према Европској унији. Ми ћемо и у будућности наставити с таквим дјеловањем. Истовремено, нећемо допустити да у процесу придруживања Европској унији буде доведен у питање статус и овлашћења РС. Искрено смо опредијељени за пуноправно чланство БиХ у Европској унији, али смо одлучни да БиХ у ЕУ уђе као сложена, децентрализована држава. Зато и овом приликом наглашавам да дејтонско уставно уређење није препрека за напредак БиХ ка Европској унији, али јесу препрека стални покушаји унитаризације, који се пласирају под плаштом тобожњих настојања да се институције БиХ учине функционалнијим. Ми нисмо против функционалнијих институција на државном нивоу, али јесмо против даљег преноса надлежности с ентитета на државу, јер се показало да тај пренос није дао резултата. Због тога ћемо настојати да се дио изворних овлашћења врати ентитетима у којима би њихова имплементација била знатно ефикаснија и кориснија за грађане и друштво у цјелини.
 

ФОКУС: Колико ће изборна воља грађана утицати на бољи живот и бржи пут РС и БиХ ка ЕУ?

КУЗМAНОВИЋ: Слободни и праведни избори представљају један од кључних сегмената демократског система у свим државама. Очекујем да ће након ових избора РС додатно учврстити легитимитет и легалитет својих институција, у складу са Уставом и Дејтонским мировним споразумом. Очигледно је да су грађани у РС на овим изборима углавном подржали политичке опције које су биле на власти у претходне четири године и тиме јасно показали да су те политичке странке и њихови кандидати оправдали указано повјерење. Нема укидања ентитетског гласања
 

ФОКУС: Шта би значило укидање ентитетског гласања у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ?

КУЗМAНОВИЋ: Евентуално укидање ентитетског гласања у парламенту БиХ отворило би могућност мајоризације једног или два конститутивна народа над трећим конститутивним народом. Тиме би били створени услови да представници Бошњака и Хрвата из Федерације БиХ прегласају представнике Срба у државном парламенту. Тиме би у знатној мјери било обесмишљено ентитетско уређење БиХ, које је и настало из потребе очувања интереса сва три конститутивна народа у БиХ. И овом приликом желим да поручим да политичка и свака друга снага сваког од конститутивних народа у БиХ не зависи од његове бројности. Не може један народ да буде више конститутиван или да има већа права од другог или трећег, само зато што је бројнији.

Из Палате предсједника у AНУРС

ФОКУС: Какав ће бити ваш радни ангажман након одласка са функције предсједника РС?

КУЗМAНОВИЋ: Наставићу с радом у Aкадемији наука и умјетности РС на функцији предсједника Aкадемије. Напомињем да је чланство свих академика, па и моје, доживотно, а да сам на функцију предсједника Aкадемије раније изабран, па сада само настављам рад до краја мандата. Пред Aкадемијом су бројни задаци и активности који су од огромног значаја за Републику. Aкадемија подстиче развој науке и умјетности, чува, његује и унапређује културу, дух и стваралачке потенцијале свога народа. Она је стуб државности и конститутивности.
 

(Фокус, 21. 10. 2010.)