Поред канцеларије Ранке Чарапић некада се пролазило на врховима прстију. Тако су говорили запослени о својој шефици, и још да је бескомпромисни борац, и још да је као рис. Када су овај виц испричали Милу, кажу да се смијао, потом рекао; "зајебаваш", узео телефон и наредио да је изаберу за Врховног државног тужиоца. Од тада траје беспоштедна борба против корупције, организованог криминала и тероризма.

Дарко Шарић је био до скора небитан у нашим, али и у своме животу. За три до четири године, међутим, стекао је, рекло би се, међународну репутацију и постао бос нарко рута и кокаински маг?! Како је то могуће? Зар су се коцкице тако посложиле да су "увиђавни људи из Јужне Америке, блискоисточни оци и западноевропске маме" одлучили да анонимном човјеку са сјевера Црне Горе понуде упражњени трон. Мени је наивна и неодржива логика да се Шарић питао у Колумбији, Аргентини и Уругвају, на Сицилији и у Амстердаму, да су одахнули на различитим меридијанима када су чули да је Србија на трагу шефу европског ранга, а да у Црној Гори ни једна баба не мисли да се десило нешто крупно и важно. Премијер Ђукановић је цијелу ситуацију потпуно обевандио када је прије коју ноћ саопштио да "господин Шарић" може добити црногорско држављанство као и сваки пристојим грађанин у регуларној законској процедури. Само што није запјевао: "Што сте на нас дигли хајку, четничку вам питам мајку". Па да! Човјек је невин и у Црној Гори није уопште на гласу. Не би се пробио у, рецимо, тројицу водећих гангстера, да сваки дан претовара по једну јахту у Пацифику или на Атлантику. Можда је у Европи број један, али код нас би морао да причека и деценију за озбиљнији пласман. Не бих смио да се мијешам у отворени судски процес, али не могу да одолим једној савјетодавној мисли. Српско тужилаштво би урадило праву ствар када би Шарићу, првом приликом, понудило статус свједока сарадника. Не треба ни сумњати да је организатор, те да га то дисквалификује. Очигледно је да човјек само прави петиције и скупља потписе, а зна се ко је носилац листе. Вјерујем, такође, да се Шарић више плаши оних који га не траже, него оних који су за њим расписали потјерницу. У Србији он може да добије највише вишедеценијску робију, а међу својим пријатељима сваки добитак подвући ће му губитком.

И поред реченог мало збуњује да појачано имовно стање и Шарићеви трошаџијски манири нијесу привукли пажњу локалног огранка ДПСа. Пјевља су, на жалост, запуштен крај и није тешко уочити када човјек има више него му треба. Ако је општинска структура саопштила сумњу првом човјеку ДПСа да у вароши под Голубињом постоји братски пар који би могао купити Пљевља са околином до Мојковца, живо ме интересује колико је то забринуло премијера. Вјероватно се осамио у кабинету и размишљао! Да ли је могуће да му није пало на памет како човјек има, и воли да показује велики новац, а не ради нигдје. Није измислио лопту..., није му дао концесију ни шуме, нити је брат Драгану Брковићу..., није му Рудник угља са Термоелектраном бабовина..., Ацо је власник Прве банке.... Брано је купио Будву, приморје и дио Абу Дабија, Веско му је пријатељ, он је предсједник Владе..., Рајко Ковачевић портпарол...

Јасно! Само игре на срећу могле су отупити премијерову проницљивост. Помислио је да су зарадили на кладионицама. Поштен човјек не може да се сјети ваљања дроге или асвалта! Гдје би то предсједник Владе морао знати ко се бави криминалним или кораптивним пословима. Предсједник је, уз све, и лични пријатељ са директором Агенције за националну безбједност. Вјероватно је Марковић неколико пута покушао да укаже Ђукановићу на изненадни професионални узлет "господина Шарића" али, дакако, изокола, обазриво и стидно, да не повриједи чија осјећања, угрози добре пословне везе, бизнис и надасве будућност Црне Горе. Очигледно није помогло. Јосип Броз није знао за Голи оток,а Мило Ђукановић, да се у Црној Гори може обогатити од нарко бизниса! Постоји, на сву срећу, само једно, алтернативно, рјешење ове пословне загонетке. Или је премијер глуп или је у послу. Глуп није, доказао је више пута, а за озбиљно бављење послом смета му премијерска функција. У осталом, обећао је, да ће тек након повлачења из јавног и политичког живота кренути у посао. Заиста, могао бих да повјерујем да му инвестиције и планови мирују, да је неактиван, да је пренио посао на некога драгог. Мени је потпуно логично да премијерове послове за вријеме хибемације завршава "господин Шарић". Има право на црногорско држављанство, под истрагом је али је невин све док се супротно не докаже. Шта?! Па и предсједник је предсједник, државотворац и чудотворац иако је под истрагом италијанског тужилаштва! Треба ли сад људима да кидамо главе прије пресуде, само зато што их неко сумњичи за мафијашко удруживање и пар тона кокаинског транспорта? Па, неће се дражити са мном или са вама. Између осталог, моје држављанство је под знаком питања, а и не знам химну, чак ни прве двије, бјелопољске строфе.

Е, да! Поменух на почетку госпођу Ранку. Пријатељи ми кажу: смањи мало, јер ови су спремни свакога да овјере ако им се, чак, и једним текстом нађе на путу. Како да не! Изабраће баш мене, а тужитељка Чарапић им ради о глави. Лако је нама када има ко да нас заштити и на законит начин освети!