Очекује се пораст процента сиромашних у Црној Гори

Стеван Ерак (82) из Подгорице живи у стамбеној згради у просторији од пет квадрата, коју користи уз сагласност станара. Половину тог простора заузима купатило. Свакодневно прима помоћ од народне кухиње, коју организује Митрополија црногорско- приморска.
- У Црној Гори живим од 1947. године. Мучио сам се читавог живота да бих стекао пензију, али када платим стан 40 еура, струју и друге трошкове, не преостане много за живот – каже Ерак. Самохрана мајка Драгана Дунџић живи са седморо дјеце у избјегличком кампу на Врелима рибничким од 1999. године. Када је почео рат у Босни избјегла је из Сарајева прво у Пећ, а када се и тамо запуцало била је принуђена да дође у Црну Гору. Најмлађе дијете има три, најстарије 18 година и сви иду у школу.
- Недавно су ме оперисали од тешке болести и храна из народне кухиње је заиста била од велике помоћи. Много ми значи да се макар не мучим око хране. Aко нема доручка знам да је макар ручак сигуран – рекла је Дунићева истакавши да опстају само захваљући помоћи из цркве. Помоћ црквене народне кухиње добија и Биљана Лазовић, која живи у приградском насељу са мужем и шесторо дјеце. Храна коју сваког дана добијају из народне кухиње је од пресудног значаја, јер њих двоје, како она каже, немају сталног запослења.
- Муж је радио, па остао без посла. Најмлађе дијете има три, а најстарије 12 година. У школу иде четворо. Примамо и нешто новца из социјалног а дјеца добију књиге у школи... - рекла је Лазовићева.
Иако је Влада још 2003. амбициозном Стратегијом објавила рат сиромаштву, оваквих примјера у Црној Гори има све више. Посљедњи извјештај Министарства рада и социјалног старања односи се на давну и преткризну 2008. годину, па се подаци морају узети са резервом, али и у њима пише да је готово пет одсто становништва имало потрошњу испод апсолутне линије сиромаштва.

Нема података за 2009.

Укупна стопа сиромаштва у 2008. години је значајно смањена, кажу у Министарству рада и социјалног старања.
- Међутим, треба имати у виду да ће неповољна економска кретања у 2009. и 2010. години утицати на поновни пораст стопе сиромаштва у односу на 2008. годину - опрезни су у Министарству, додајући да ће ново истраживање за 2009. годину бити објављено тек крајем ове године. Подаци о сиромаштву у Црној Гори могу се пронаћи и у извјештају УНДП-а, под називом “Национални извјештај о развоју по мјери човјека - 2009. година”, гдје бројке изгледају нешто другачије од оних које има Министарство. Према подацима УНДП-а, у Црној Гори готово 11 одсто становништва живи испод линије сиромаштва. Просјечна стопа сиромаштва је, према налазу УНДП-а, врло мало смањена од 2003. године - Мада је бруто друштвени производ (БДП) Црне Горе 2006. године порастао за импресивних 8,6 одсто, а 2007. године за 10,3 одсто, нивои сиромаштва остали су стабилни, при чему је у 2008. години 10,8 одсто становништва живјело испод линије сиромаштва, са 162 еура мјесечно. Стопа сиромаштва 2003. године је износила 12,2 одсто - наводе аутори извјештаја, упоређујући податке добијене прошле године са онима који су објављени 2004, прије економског бума на тржишту капитала и некретнина, који је многе обогатио, али очигледно није утицао да они најсиромашнији изађу из те зоне. Напротив, добар дио становништва наставио је да живи на самој граници биједе. У овој анализи постоје и подаци колико је грађана близу линије апсолутног сиромаштва. Преведено на свакодневни језик, десет одсто становника Црне Горе живи од мање од 163 еура мјесечно, што се сматра апсолутним сиромаштвом. Aко се износ од 163 еура повећа за 20 процената, онда у сиромашне спада око 17 одсто грађана Црне Горе. Према истој методологији, 28 одсто грађана живи ниским животним стандардом, врло близу потпуном сиромаштву, што значи да имају приход од око 245 по члану породице. Министарство и УНДП се слажу у дијагнози да је сиромаштво присутније у бројнијим породицама, у руралним подручјима и код становника нижег образовног профила.
- Сиромашни обично живе у великим домаћинствима, а највећу стопу сиромаштва имају домаћинства са шест чланова. У домаћинствима са двоје дјеце ризик од сиромаштва је скоро двоструко већи од националног просјека. Статус на тржишту рада носиоца домаћинства утиче на статус сиромаштва код свих људи у домаћинству. Ризик од сиромаштва је најмањи код домаћинстава чији су носиоци запослено лице или пензионисано лице. Највећи ризик од сиромаштва имају лица која су самозапослена (нпр. бављење пољопривредом за сопствене потребе или вођење малог приватног бизниса) и незапослена лица. Образовање значајно смањује ризик од сиромаштва. Ризик од сиромаштва изузетно је низак за лица са вишим и високим образовањем, једнако као и за све чланове домаћинстава чији је носилац лице с таквим образовањем - стоји у анализи коју је овом приликом Министарство рада и социјалног старања прослиједило медијима. Напоменуто је и то да сиромаштво опада у породицама које издржавају жене, што се објашњава тиме да је љепши пол све више економски независан и све боље зарађује.

На сјеверу ништа ново

Сиромаштво је, како наводе сви истраживачи ове појаве у Црној Гори, неравномјерно распоређено. Најзаступљеније је, лако је претпоставити, на сјеверу.
- Више од половине сиромашних - 62 одсто, живи на сјеверу. Стопа сиромаштва за сјеверни регион је 19,2, за јужни 5,5 и 6,7 одсто за централни - наводи се у извјештају. Подаци о сиромаштву по регионима показују да је економски раст у земљи неуједначен, што, како сматрају аутори извјештаја, не представља изненађење када се зна да су грађевинарство и туризам били главни покретачи економског развоја. - Посматрајући укупну заступљеност сиромаштва, удио сиромашних из сјеверног дијела земље повећао се у поређењу са претходним анализама сиромаштва, што опет може бити повезано са непостојањем правилно усмјерене политике према карактеристикама овог региона - наводи се у овом документу.
Постоји значајна разлика у обиму сиромаштва између Сјеверног региона и других дјелова државе, сматра и Министарство. - Ризик од сиромаштва у сјеверном региону више је него двоструко већи од ризика од сиромаштва у јужном и централном региону. Стопа сиромаштава у Сјеверном региону износила је 2008. године 8,9 одсто. У том региону живи 28,7 одсто становништва Црне Горе, док 52,1 одсто чини удио сиромашних. Стопа сиромаштва у Централном региону износи 3,5 одсто, а у Јужном 2,7 - кажу из ПР службе Министарства.
 

РAЕ, неписмени и отпуштени...

Сиромаштво, према свим анализама, највише погађа друштвене групе попут РAЕ популације, али не штеди ни оне који су до недавно представљали грађанску средњу класу. Једна од категорија која је “склона” да постане сиромашна су и - дуготрајно незапослени. - Запослење се у просјеку тражи 38 мјесеци, док једна трећина дуготрајно незапослених лица посао тражи још дуже. Никакву обуку или школу тренутно не похађа 82 одсто дуготрајно незапослених лица. Припадници ове групе дијеле изузетно неповољно мишљење о квалитету социјалних услуга и вјерују да је њиховим породицама потребно најмање 1177 еура мјесечно да покрију своје потребе - наводе аутори извјештаја о развоју по мјери човјека. Од сиромаштва, како се наводи у анализи Министарства рада, нијесу поштеђени ни “власници малог бизниса”.
- Највећи ризик од сиромаштва имају лица која су самозапослена (нпр. бављење пољопривредом за сопствене потребе или вођење малог приватног бизниса) и незапослена лица - сматра Министарство.

Не помаже статистика и стратегије

Влада је до сада донијела неколико докумената који би требало да помогну у сузбијању сиромаштва, а посљедњи и најзначајнији је Стратегију сузбијања сиромаштва и социјалне искључености (ССССИ) за период 2007-2011. Овим су документом предвиђене мјере из области здравства, образовања, социјалне заштите и запошљавања. Није црногорска Влада измислила ништа ново - све државе се против ове појаве боре или социјалним давањима или покушајима да за социјално угрожене створи нова радна мјеста. У ситуацији у којој школовани техничари или инжењери, дојучерашње узданице пропалих привредних гиганата, преко ноћи остају без посла и постају социјални случајеви, држава мора имати спреман одговор.
- Држава треба да има у виду такве случајеве и да има разрађене мјере, од помоћи до преквалификација, давања друге шансе тим људима. Она треба да буде држава истих шанси за све - каже економски аналитичар Василије Костић, али и додаје да је најбољи лијек за сиромаштво - ефикасност једне економије. Костић за “Вијести” објашњава привидни парадокс, чињеницу да, док основни економски показатељи црногорске економије расту- расте и број сиромашних.
- Раст макроекономских агрегата какав је домаћи бруто производ (ГДП) не значи и раст добробити нације. То је агрегатна мјера раста и мјери приходе једне заједнице, а не богатство. Сама чињеница да су вам приходи порасли не значи да ћете живјети боље. ГДП могу повећати трансакције које су укључене у њега, а не утичу на живот грађана. Да би се борили са сиромаштвом, економију морате засновати на продуктивности - сматра Костић, и даје примјер по коме нека блискоисточна земља извозница нафте, може имати добре економске показатеље, али неће постићи стандард грађана на нивоу једне Шведске или Енглеске.
За излаз из стања сиромаштва више од четвртине наших грађана потребно је отварање нових радних мјеста. Велика социјална давања су, према Костићу, мач са двије оштрице.
- Нема ефикасне борбе против сиромаштва ако немате ефикасну економију. Рјешавање социјалних проблема базирано само на социјалним давањима, односно на редистрибуцији, може бити чак и штетно за економску ефикасност. Квалитетне мјере социјалне политике су одређене мјером раста економије једне заједнице. Осим тога, мјере социјалне помоћи некада могу створити зависност код једне категорије становништва, и то није добро - истиче он. Посљедице сиромаштва, по Костићу, дјелују у социјалној, политичкој, али и економској сфери.
- Повећање сиромаштва разбија друштвену кохезију, јер рађа један број људи који не могу да обезбиједе егзистенцију за себе и своју дјецу, из чега се рађа незадовољство. Сиромаштво са економског становишта значи дио становништва коме треба обезбиједити одређена давања, што повећава трошкове заједнице и повећава неефикасност економије. То су два основна разлога због којих свака влада и свака економска политика морају да воде рачуна о овом проблему - додао је Костић.

Синдикалци забринути

Генерални секретар Уније слободних синдиката Срђа Кековић оцијенио је да је тренутна социјална ситуација у Црној Гори „веома усијана“, те да пријети ескалацијом. - Мислим да нема ваљаног коментара за чињеницу да, према истраживању УНДП-а, око трећине грађана Црне Горе живи на линији или испод линије сиромаштва, односно од 162 еура. Умјесто да у 21. вијеку, а након 20 година транзиције, имамо тренд повећавања животног стандарда, код нас је тај тренд обрнут – казао је он.
Кековић је рекао да је капитал који се позиционирао у Црној Гори током транзиције бездушан и сконцентрисан на технике стварања брзог профита. -То се подједнако односи на домаћи капитал и мултинационалне компаније. Најчешће се то ради ликвидацијом привредних друштава ради добијања атрактивних локација или претјераним отпуштањем технолошког вишка, како би се смањењем трошкова зарада запослених остварио екстрапрофит. Отпушта се старија радна снага, односно сви са више од 40 година, који на тржишту више не могу наћи ново запошљење, а млада радна снага нема стабилан радни однос јер се, углавном, прима по уговору на одређено вријеме. Нема нових радних мјеста, нема нових технологија – навео је он. Савез синдиката Црне Горе (ССЦГ) сматра да свако поскупљење хране и струје повећава за око 10 одсто број сиромашних у Црној Гори и да су та помјерања тако честа да статистика не успијева ни да их забиљежи. Представник за односе са јавношћу те радничке организације Зоран Ћуришић сматра да се мора радити на смањењу јаза између богатих и сиромашних у Црној Гори јер је највећи у региону. Сиромаштво је, како је рекао, комплексан проблем и у његово рјешавање се Влада мора активније укључити.
- Залажемо се за што хитније доношење измјена Општег колективног уговора (ОКУ) којим би била дефинисана минимална зарада која не би могла да буде мања од 162 еура, односно да иде испод онога што је означено као апсолутна линија сиромаштва. Та одредба ће бити наш синдикални допринос смањењу сиромаштва јер не смијемо дозволити да запослени грађани раде, а да зарађују мање него што им је потребно за елементарне животне услове – казао је Ћуришић и додао да ће радници бити потпуно незаштићени уколико се што хитније не донесе ОКУ. Тренутни положај радника је, како је рекао, лош и Влада више брине о онима који примају плату из буџета, него онима који су запослени у привреди и реалној економији. - Онима којима се зараде исплаћују из буџета плате јесу мање, али су редовне. Приватници често дају плате “на руке” и осигуравају запослене на минималац од 55 еура, а тако се наноси вишеструка штета буџету, друштву и самим запосленима. Плате у привреди се све рјеђе уплаћују, много је блокираних предузећа и велики број радника се гура у сиву зону – рекао је Ћуришић додајући да ће ССЦГ на том плану посебно да се активира.
 

М. ЦAМОВИЋ

Помоћ цркве и НВО сектора
 

Неколико невладиних организација и удружења је у последње вријеме одлучило да помогне сиромашним и гладним суграђанима. Прије три дана је у Подгорици представљен пројекат НВО “Банка хране”, којим је прикупљено око 500 килограма хране за угрожене. Ова НВО планира да се и убудуће бави дистрибуцијом хране од донатора према најугроженијим групама становништва. Од 20. априла ове године када је у просторијама Саборног храма Христовог Васкрсења почела да ради прва народна кухиња у Црној Гори. Сваког дана бесплатан оброк очекује 130 суграђана, којима је помоћ најпотребнија. Управник Народне кухиње ђакон Миомир Вулевић рекао је за “Вијести” да посјетиоци народне кухиње имају чланске карте, а за људе који не могу да дођу, организована је достава на кућну адресу. Списак корисника, рекао је ђакон Вулевић, направили су подгорички свештеници који су упознати са материјалним стањем својих парохијана.
- Народна кухиња је осмишљена тако да помоћ буде у виду куваног оброка и пола векне хљеба. За сада, свакога дана, подијелимо 130 оброка. Ћакон Вулевић је рекао да се народна кухиња финансира уз помоћ суграђана.
– Одређена средства обезбјеђује црква, а остатак пријатељи и пословни људи који благонаклоно гледају на идеју народне кухиње. Сваки прилог је добродошао. Реакције су позитивне и све смо увјеренији да је оснивање народне кухиње било оправдано – истакао је ђакон Вулевић. Душан Брауновић је запослен у народној кухињи и храну упаковану у спецјалним посудама доставља сваког дана. - Богу хвала да је све сада заживјело, али смо у почетку морали веома опрезно и снисходљиво људима објашњавати да није срамота немати него једино живјети у гријеху. Већина се налази на ивици егзистенције и сада радо прихватају нашу помоћ – рекао је Брауновић.

Борис AЏИЋ - Јован СТAНИШИЋ
 

(ВИЈЕСТИ, 17. 10. 2010.)