Један исти милион уплатили 11 пута

Прва банка Црне Горе вратила је Влади кредит од 44 милиона еура уз обилату помоћ државних фирми и институција, а понајвише државног Трезора, штоје у најмању руку скандалозно, незаконито и дефинитивно класичан примјер конфликта интереса и злоупотребе службеног положаја. Поготово ако се зна ко су власници банке.
Највећи акционар Прве је Ацо Ђукановић, брат предсједника Владе, са око 46 одсто власништва, а и сам премијер Ђукановић има око 2,5 одсто. Удио у банци имају и њихова сестра Ана Коларевић, као и бројни кумови, пријатељи, пословни партнери. Сви они имају акције у банци на своја имена и преко повезаних лица, а куповали су их прије три године, рачунајући да ће растом банке порасти и њихов профит.
У свакој правној држави аранжмани државе са банком која има овакву власничку структуру, били би забрањени, а сигурно би били третирани као примјер конфликта интереса и злоупотребе службеног положаја.
Објашњење је једноставно - Прва банка, у приватном власништву породице Ђукановић и њој блиских људи, је захваљујући новцу државних фирми и државног Трезора, које у крајњем контролише Ђукановић, вратила кредит који јој је дала Влада на чијем челу је Ђукановић.
Влада је Првој банци крајем 2008. одобрила позајмицу од 44 милиона, након што је банка запала у тешку кризу, ради рјешавања проблема са ликвидношћу. Обавеза банке је била да кредит врати најкасније у року од годину, у четири појединачне рате на свака три мјесеца.
Прва банка је скоро девет мјесеци 2009.године, период када су враћане три рате, била потпуно неликвидна, због чега је било и за чуђење на који су начин Влади враћали те рате.
Четврта рата је враћена прије рока, у октобру, али је тада на рачуну банке било доста новца од докапитализације и продаје мањинских акција Електропривреде италијанској компанији А2А.
Прве три рате су враћене уз помоћ државних фирми попут Електопривреде, Регионалног водовода. Жељезничке инфрастструктуре, и институција попут Фонда ПИО, али је суштински дио посла обавио државни Трезор, или једноставније речено државна каса у коју се сливају приходи који се наплаћују од пореских обвезника, а то су фирме и грађани.
Како "Вијести" сазнају од добро обавијештених извора, најсумњивије је враћена прва рата од 11 милиона еура. У јеку кампање за парламентаме изборе, али и у вријеме лоше ликвидности и државног буџета и Прве банке, "Вијестима" је управо из Владе и Прве банке 13. марта ексклузивно саопштено да је банка вратила прву трансу кредита од 11 милиона.
Враћање прве рате, међутим, обављено је на необичан начин, раван мађионичарском трику, са којим јавност није упозната.
Тог дана, 13. марта, све је почело када је из државног Трезора уплаћен милион еура на рачун Регионалног водовода у Првој банци. Банка је тај милион одмах уплатила Трезора на име враћања кредита, односно прве рате. У року краћем од пола сата. Трезор је 11 пута уплатио по милион еура Регионалном водоводу у Првој банци, а банка је обавила 11 уплата Трезору по милион еура, и "измирила" прву рату кредиту.
Више је него јасно да је један те исти милион уплаћен 11 пута из Трезора на рачун Регионалног водовода у Првој, и даје банка 11 пута уплаћивала милион Трезору, а друго је питање како су све ове институције књижиле уплате и исплате.
Због финансијске кризе која је била на врхунцу, то је било вријеме неликвидности и Прве банке и државног буџета, јер би се уплате и исплате обавиле не нешто другачији, и са знатно више новца од једног милиона, као што је то, на примјер, био случај са враћањем треће рате.
Овакав "пинг-понг" са враћањем прве рате кредита је незапамћен скандал у савременом свијету финансија, али је очигледно био унапријед договорен како би банка вратила рату у року, и грађани пред изборе били обавијештени да је одлука Владе да позајми 44 милиона банци породице Ђукановић, исправна. Улог је био велики - да Прва којим случајем није могла да врати кредит и да је прогласила општу неликвидност, стоје и била реалност тада. Влада би преузела власништво над банком, и тако би сви они који су куповали акције, од Аца Ђукановића, премијера Ђукановића, чланова њихове породице, кумова, пријатеља и повезаних лица, а укупно су у питању десетине милиона еура, изгубили све што су уложили. И то није оно најгоре – пукла би брука, јер су успјели да упропасте банку којој је логистика био комплетан државни апарат, са државним компанијама и институцијама, и најважнији дио приватног сектора.
Причу око проблематичног враћања кредита Прве банке први је отворио предсједник Савјета Централне банке Љубиша Крговић, који је казао даје начин како је враћен кредит Влади довољан да разјасни мотиве за одлуку Владе да доношењем новог закона о ЦБЦГ смијени њено руководство и дерогира њену независност. Крговић није желио да конкретније говори о тим сумњивим трансакцијама, већ је рекао да су за то надлежни драги државни органи.
ЦБЦГ је детаљно упозната са свим трансакцијама државног Трезора, државних фирми и институција са Првом банком.
Као што су „Вијести" раније објавиле, трећу рату кредита Влади Прва банка је вратила сукцесивно у периоду од 14. до 17. септембра. У та четири дана, из државног Трезора уплаћен је новац Првој банци - на рачуне ЕПЦГ (око 6 милиона), Регионалног водовода (3 милиона), Фонда ПИО (2,8 милиона), Жељезничке инфраструктуре (око 800.000). Тај новац је био довољан да се банци поправи ликвидност и омогући јој се да врати трећу рату. Ове уплате из Трезора, представници Фонда ПИО и Жељезничке иррфрастрактуре покушали су да оправдају на начин да су то редовне уплате Трезора за пензије и пројекте. ЕПЦГ и Регионални водовод се још нијесу огласили да саопште зашто им је тих дана из Трезора уплаћено девет милиона еура на рачуне у Првој банци.
Прва банка је, према информацијама "Вијести", и драгу рату вратила тако што су јој разне државне фирме поправиле ликвидност својим парама које су, између осталог, добијале и из Трезора.
Четврта рата, што је познато, враћена је новцем од докапитализације и продаје мањинских акција ЕПЦГ. Депозити ЕПЦГ и данас одржавају ликвидност Прве банке, али не само они, већ и депозити државе и њених институција и фондова. Крговић је раније саопштио да 55 одсто свих депозита у Првој банци потиче из јавних извора.

Ма.М.

(Вијести, 27. 08. 2010.)