Дуг ће експлодирати кад оде дједовина

Модел економског развоја Црне Горе мора се промијенити, сматра члан Савјета Централне банке Фрањо Штиблар. Он напомиње да је неолиберализам довео до кризе у свијету и код нас, али да није био у стању да је ријеши, због чега су биле неопходне интервенције држава.
- Теоријске основе неолиберализма су погрешне, јер перфектно тржиште не постоји. Резултати досадашње економске политике довели су Црну Гору највећег пада бруто домаћег производа у региону у 2009. и негативне прогнозе за ову годину. Разлог су мали фискални стимуланси и недовољна банкарска подршка, упркос највеће релаксације од стране ЦБЦГ у виду најниже стопе обавезне резерве и бонитетних захтјева - рекао је Штиблар на округлом столу о новом модрлу развоја црногорске економије.
- Недостаје фискална подршка банкарским кредитима, јер нема подршке ММФ-а, који би за то обезбиједио новац. Aранжман са ММФ-ом би истовремено значио и улазак непожељног спољног надзорника - казао је Штиблар и додао да ће финансирање буџетског дефицита еурообвезницама, ако уопште буде могуће, бити неколико пута скупље од зајмова ММФ-а.
Он наводи да су у досадашњој економској политици у Црној Гори бирана рјешења суи генерис, што нико у свијету не ради, а која су на овим просторима раније водила у пропаст. Наводећи свјесне преседане у Црној Гори на прво мјесто је ставио тржиште капитала, за које каже да је свјетски рекордер са тржишном капитализацијом од преко 250 одсто БДП-а и релативно највећи платнобилансни дефицит са преко 50 одсто учешћа у БДП-у.
- Либералност пореске политике огледа се у томе да Црна Гора има најниже стопе пропорционалних пореза, које, из социјалних разлога, немају ни највећи поборници неолиберализма као што су СAД и Енглеска – објашњава Штиблар и додаје да исти актери контролишу обје стране тржишта капитала, те да се то жели проширити и на друге дјелове финансијског система. Тиме се, тврди, елиминише објективни конфликт функција, али се ствара конфликт интереса. Он сматра да су слабости досадашњег развојног модела Црне Горе такође свјетски преседани. Као примјер је навео раст БДП-а од осам одсто годишње у периоду од 2006. до 2008, истичући да је остварен помоћу нето увоза, односно дефицита платног биланса са учешћем од 40 одсто у БДП-у.
Плаћање текућег платнобилансног дефицита продајом црногорског богатства странцима сматра неодрживим, јер је ограничено и нестаће. Штиблар је указао да спољни дуг због тога још није повећан, али да ће брзо експлодирати кад се дједовина распрода.
- За вријеме кризе страни власници привредних "блуе-чипсаЋ први бјеже, а социјалне проблеме радника и банкарску подршку остављају на терет држави - наводи Штиблар. Подсјећа да је током кредитне експанзије раст кредита додстизао 400, па и 700 одсто годишње, што је свјетски рекорд, додајући да су се банке при том оглушиле о мјере надзорника, који није имао могућност да спроведе санкције.
- И умјесто да се сакционише надзор банкарства и појача надзор тржишног капитала и осигурања, ради се обрнуто - казао је Штиблар. Као слабости досадашњег црногорског развојног модела навео је рекордан пад берзанских индекса нешто изнад максималних 10 одсто, што је знак пренадуваног балона на тржишту капитала. Додаје да је слично било и са цијенама некретнина, нарочито у Подгорици. - Влада је још у 2008. години циљала буџетски суфицит иако је привреда већ колабрирала, а становништво падало у сиромаштво. Водила се проциклична, а не антициклична фискална политика – подсјећа Штиблар, који као проблем нарочито истиче то што је основа досадашњег развојног модела била продаја црногорског богатства странцима.

Л. СТРУГAР

Критика и фотеље

Штиблар каже да у Црној Гори постоји замјена теза, будућу да се критика неких рјешења економског ситема и политике доживљава као критика црногорске власти.
- Тако, на примјер, у расправи око закона о Централној банци није ријеч о фотељама, већ о рјешавању слабости банкарског сектора коју су проузроковали проблеми у неким банакама – казао је Штиблар и у том контексту поменуо Црногорску комерцијалну банку, Хипо Aлпе Aдриа банку и нарочито Прву банку. Штиблар се оградио да у расправи око Централне банке нема лични интерес јер његов мадат у Савјету ЦБЦГ истиче за три мјесеца.

(ДАН, 19. 07. 2010)