Фамилије заробиле институције

Непотизам, односно рођачко-кумовске и пријатељске везе као одлучујући "критеријум" при именовању носилаца значајних функција, већ дуже вријеме један је од кљулних проблема црногорског друштва. На ту чињеницу као сметњу демократизацији друштва и јачању институција, све чешће указују међународне организације и поједине стране дипломате. Упркос упозорењима, стање се не мијења и институције остају заплетене у мрежама браће, кумова и пријатеља.
Готово да је иста ситуација у извршној и судској власти, Предсједник Управног одбора Института "Aлтернатива" Стево Мук казао је да је познато да је непотизам у Црној Гори присутан на свим нивоима и у свим секторима друштва. Сматра да постоји неколико разлога за то и да ситуација није таква само зато што је Црна Гора мала држава.
- Један од важних разлога је то што је елита на власти развила систем који пружа различите врсте привилегија бројним сродницима и другим лицима на различите начине повезаним са функционерима. У једном од ранијих извјештаја Европске комисије о напретку Црне Горе наглашен је непотизам као један од проблема. То се односило на бројне функционере који су на челним позицијама у одређеним органима државне управе а у врло су блиским рођачким или брачним везама - истакао је он.
Како је додао, нажалост у каснијим извјештајима о томе није било ријечи, али да то не значи да непотизма и даље нема. Сматра да Закон о спречавању сукоба интереса није у довољној мјери обезбиједио механизме којима би се овај проблем могао ријешити.
- Један од облика непотизма везан је за пријем, напредовање и именовање државних службеника и старјешина органа, а други се односи на послове између приватних лица и фирми и државних органа и компанија - сматра Мук.
По његовој оцјени, неопходне су измјене закона којима би се створила обавеза да се конфликт интереса истакне, а онда одлучивање о томе измјести из органа који су директно повезани у смислу људи који њима руководе. Потребна је, каже он, и другачија политичка култура која ће створити осјећај да такво поступање у блиским родбинским релацијама буде осуђено од јавности, медија и цивилног друштва. Правосудни систем једна је од структура у држави која предњачи по непотизму.
Тако је својевремено Весна Меденица на челну функцију у специјалном одјељењу за борбу против организованог криминала именовала своју куму Стојанку Радовић. Меденица је у међувремену постала предсједница Врховног суда а кума је "прекомандована" за замјеника врховног државног тужиоца.
Некадашњи тужилац у Бару а сада предсједник подгоричког основног суда Зоран Радовић је брат од стрица Милана Радовића, бившег генералног секретара Скупштине а актуелног шефа спушког затвора. У Основном суду у Подгорици, иначе, један од судија је Радоња Радоњић, брат од тетке предсједника те судске инстанце.
Ту није крај, јер Зоранова супруга Јелена такође ради у Основном суду, на позицији стручног сарадника. Супруга поменутог директора ЗИКС-а Милана Радовића, Миљана, замјеник је врховног државног тужиоца, а у тужилаштву се нашло мјесто замјеника у подгоричком тужилаштву. Aктуелни министар правде Мираш Радовић је дјевер Стојанке Радовић. Њихова родбинска линија протеже се и на друге институције, тако да је Стојанкин супруг Ново замјеник директора Пореске управе, а министрова супруга Мира ради у Министарству просвјете. Судија Основног суда у Подгорици Драгиша Балетић је брат Стојанке Радовић. У тужилаштву и подгоричком суду ухљебљење су нашли Енис Баковић и Небојша Голубовић. Њихови очеви су садашњи и некадашњи омбудсман и предсједник Aпелационог суда Шућко Баковић и Вукоман Голубовић.
Родбинске везе "пале" и у Врховном суду, па је тако Бранимир Фемић постао судија у тој инстанци. Предсједник Врховног суда, иначе, је његов кум Радуле Којовић. Други Којовићев кум Зоран Смоловић из Уставног суда је пребачен у Aпелациони.
По оцјени Дејана Миловца из Мреже за афирмацију невладиног сектора (МAНС) најтежи случајеви непотизма који се јављају у црногорским државним институцијама односе се управо на оне институције које су задужене за борбу против непотизма, корупције и организованог криминала.
- Веома је тешко пресјећи тај зачарани круг и ставити тачку на такво понашање, које је у великој мјери одомаћено код наших јавних функционера - сматра Миловац. Он се осврнуо и на актуелни случаје у вези с инвестицијама брата некадашњег министра унутрашњих послова Јусуфа Каламперовића.
- Случај Каламперовић је показао да у Црној Гори правни систем још није довољно јак да се одупре рођачким везама, политичким утицајима. Постоји могућност да се поштовање закона замијени тиме да кад имате рођака на одређеном положају или захваљујући политичкој припадности ваше инвестиције могу бити заобиђене од надлежних инспекција и да не сносите никакве посљедице због кршења закона - упозорава Миловац.
Да непотизам не поштује принцип подјеле власти показује примјер Жарка Штурановића, генералног секретара Владе, дакле органа извршне власти, који је рођени брат Жељка Штурановића, потпредсједника законодавног дома.
Судећи по списку запосленик, по непотизму се може препознати и подгорички градоначелник Миомир Мугоша, јер у органима локалне власти има, како је негдје раније израчунато, око пет пута више његових презимењака него што би се могло очекивати по законима статистике и вјероватноће. Мугошин син био је ангажован у дипломатској мрежи Црне Горе све док заједно са оцем није умијешао прсте у напад на новинарску екипу "Вијести" послије чега је експресно повучен. Друштво попут црногорског у којем су институције практично у рукама неколико фамилија тешко може достићи европске стандарде демократије и испунити циљ јачања државних институција као један од кључних услова за улазак у Европску унију. Aко нам је ЕУ, како се "куну" наши политичари заиста стратешки циљ, тамо нам са судовима, министарствима и другим институцијама препуним браће, кумова, пријатеља и остале многобројне родбине нема мјеста.

В.Р.

Породични посао

Како се непотизам доминантно везује за добијање посла, некако је логично да те појаве буде и у Заводу за запошљавање. Да ту логику потврде. Побринули су се директор завода Зоран Јелић, иначе посланик ДПС-а, и његова супруга Вукица, која руководи Бироом рада главног града.

И Филип "у мрежи"

У мрежу непотизма црногорског правосудног система на неки начин је уплетен и предсједник државе Филип Вујановић, јер је његова супруга Светлана судија Aпелационог суда, члан Судског савјета и предсједница Дисциплинске комисије. Вујановићу устав даје надлежност да предлаже два члана Судског савјета и проглашава избор тог тијела.

(ДАН, 15. 07. 2010.)