Предлог Декларације о прихватању Резолуције 1481 Парламентарне Скупштине СЕ
КЛУБ ПОСЛАНИКА
НОВА СРПСКА ДЕМОКРАТИЈА
СКУПШТИНA ЦРНЕ ГОРЕ
Господин Ранко Кривокапић, предсједник
Поштовани
господине,
Достављамо Вам Предлог Декларације, коју је
урадио посланички клуб Нове српске демократије, са молбом да исту по скраћеном
поступку уврстите у дневни ред прве сједнице редовног јесењег засиједања
Скупштине Црне Горе.
Уз Предлог Декларације достављамо оргинални
текст Резолуције 1481 на њемачком језику, коју је усвојила Парламентарна
Скупштина Савјета Европе 25. јануара 2006. године, и превод исте.
Срдачан
поздрав.
ПРЕДЛАГАЧИ
ОДЛУКЕ:
Андрија
Мандић
Горан
Даниловић
Славен
Радуновић
Новица
Станић
Емило
Лабудовић
Будимир
Алексић
Страхиња
Булајић
Радојица
Живковић
Полазећи од своје уставне
надлежности; Привржени највишим вриједностима међународног правног поретка;
Подсјећајући, на бројне злочине који су у име комунизма почињени над грађанима
Црне Горе од 9. маја 1945. до успостављања вишепартијског система; Одлучни у
намјери да учинимо све како се трагична прошлост угрожавања људских права и
успостављaња тоталитарних режима не би никад више поновила; Јединствени у осуди
сваког појединачног и свих злочина који су се догодили за вријеме тоталитарног
комунистичког поретка у тадашњој Републици Црној Гори и бившој Југославији;
Потврђујући смисао и садржај Резолуције 1096 о уклањању насљеђа бивших комунистичких тоталитарних
режима, коју је Парламентарна Скупштина Савјета Европе усвојила 27. априла
1996. године,
ми, посланици Скупштине Црне Горе, с
осјећајем искреног жаљења и пијетета према свакој и свим невиним жртвама југословенског комунистичког
система усвајамо
ДЕКЛАРАЦИЈУ
О ПРИХВАТАЊУ
РЕЗОЛУЦИЈЕ 1481 О МЕЂУНАРОДНОЈ ОСУДИ ЗЛОЧИНА
ТОТАЛИТАРНИХ КОМУНИСТИЧКИХ РЕЖИМА,
коју је
Парламентарна скупштина Савјета Европе усвојила 25. јануара 2006. године
Скупштина Црне
Горе осуђује сва кршења људских права, појединачна и колективна, спровођена у
вријеме комунистичке владавине у бившој Југославији од стране федералног и
републичких система власти над неистомишљеницима; појединачна и масовна убиства
и ликвидације, изгладњивања, депортације, мучења, присилни рад и друге облике
физичког и психичког терора; прогоне на етничкој и вјерској бази, отимање
приватне имовине, повреде слободе савјести, мисли и изражавања, слободе штампе
и непостојање политичког плурализма.
Скупштина Црне
Горе је увјерена да су знање и свијест људи о историјским збивањима један од
предуслова да се избјегну слични поступци у будућности. Такође, морална
процјена и осуда почињених злочина играју важну улогу у едукацији младих. Јасан
став међународних институција и европских заједница према том дијелу прошлости
може и мора бити смјерница за наше будуће дјеловање.
Скупштина Црне
Горе вјерује да жртве комунистичког једноумља, које су још живе и њихове
породице, заслужују искрено жаљење, разумијевање и признање за њихове патње.
Скупштина Црне Горе позива, на објективно, непристрасно и деидеологизовано
сагледавање комунистичко-социјалистичке прошлости нашег друштва и на јасно
дистанцирање од злочина и њихову осуду без икаквих ограда.
Коначно,
Скупштина Црне Горе изражава свој недвосмислен став, да сви који су починили
злочин или учествовали у организовању, односно извршењу злочина у име и за
потребе тоталитарног система у бившој Југославији и Црној Гори или над њеним
грађанима у иностранству, уколико постоји могућност за то, треба судски
процесуирати.
...........................................................................................................................
Резолуција 1481 Парламентарне скупштине Савјета
Европе
усвојена 25. јануара 2006. године
Потреба за
међународном осудом злочина тоталитарних комунистичких режима
1. Парламентарна скупштина позива се на
своју Резолуцију 1096 (1996) о мјерама за уклањање наслеђа бивших тоталитарних комунистичких система.
2. Тоталитарни комунистички
режими који су владали у средњој
и источној Европи у
прошлом вијеку, а који су још на власти у неколико земаља свијета, били су, без
изузетка, обиљежени тешким
кршењима људских права. Та
кршења су се разликовала у зависности од културе тих земаља и њиховог историјског развоја, а укључивала су појединачна и колективна убиства и
ликвидације, смрт у концентрационим
логорима, изгладњивања, депортације, мучења, присилни рад и друге облике
масовног физичког терора; прогоне на етничкој и вјерској основи, повреду
слободе савјести, мисли и изражавања, слободе штампе, као и недостатак политичког плурализма.
3. Злочини су оправдавани у име
теорије класне борбе и принципа диктатуре плоретаријата. Интерпретација оба
принципа озаконила је елиминацију људи који су сматрани опаснима за изградњу новог друштва
и, као такви, непријатељима тоталитарног комунистичког режима. Велики број жртава у свакој
земљи су били држављани те земље. То је посебно био случај са народима бившег СССР-а који
по броју жртава
далеко превазилазе друге
народе.
4. Скупштина признаје да су,
упркос злочинима тоталитарних комунистичких режима, неке европске комунистичке партије дале
допринос у остваривању демократије.
5. Пад тоталитарних комунистичких режима у средњој и источној Европи није у свим
случајевима пратила
међународна истрага злочина које су ти режими
починили. Такође, починиоци тих злочина нијесу изведени пред суд међународне
заједнице, као што је био случај са стравичним злочинима које је починио
Националсоцијализам (нацизам).
6. Као последица тога, врло је ниска свијест
јавности о злочинима почињеним од стране тоталитарних комунистичких режима.
Комунистичке партије су и даље легалне и активне у неким земљама, иако
се, у неким случајевима, нијесу дистанцирале од злочина које су починили
тоталитарни комунистички режими у прошлости.
7. Скупштина је увјерена да је
свијест о историјским збивањима један од предуслова да се избјегну слични
злочини у будућности. Такође, морална процјена и осуда почињених злочина играју
важну улогу у едукацији младих нараштаја. Јасан став међународне заједнице
према прошлости може представљати
препоруку за будуће дјелатности.
8. Такође, Скупштина вјерује да
жртве злочина тоталитарних комунистичких режима које су још живе или њихове
породице, заслужују искрено жаљење, разумијевање и признање за њихове патње.
9. Тоталитарни комунистички
режими су још увијек активни у неким земљама свијета и злочини се и даље
догађају. Перцепција националних интереса не би смјела спријечити земље у
адекватном критиковању постојећих тоталитарних комунистичких режима. Скупштина
снажно осуђује све те повреде људских права.
10. Расправе и осуде које су се
досад извршиле на националном нивоу неких држава чланица Савјета Европе не могу
ослободити међународну заједницу од заузимања јасне позиције према злочинима
почињеним од стране тоталитарних комунистичких режима. Она има моралну обавезу
да то учини без даљег одлагања.
11. Савјет Европе је добро
позициониран за такву расправу на међународном нивоу. Све бивше Европске
комунистичке земље, са изузетком Бјелорусије, су сада њене чланице и заштита
људских права и владавина права су основне вриједности за које се заузимају.
12. Због тога, Парламентарна скупштина снажно осуђује
масовно кршење људских права од стране тоталитарних комунистичких режима и
изражава искрено жаљење, разумијевање и признање жртвама тих злочина за
поднијете патње.
13. Такође, позива све
комунистичке или пост-комунистичке партије да у својим земљама, ако то досад
нису учиниле, поново процијене историју комунизма и своју сопствену прошлост, јасно се дистанцирају
од злочина почињених од стране тоталитарних комунистичких режима и недвосмислено их осуде.
14. Скупштина вјерује да ће ова
јасна позиција међународне заједнице омогућити даље помирење. Такође, да ће бити могуће охрабрити
историчаре широм свијета да наставе своја истраживања усмјерена према
одређивању и објективној провјери тога што се догодило.