Већина грађана Црне Горе незадовољна је радом Владе, показало је најновије истраживање америчког Националног демократског института (НДИ). Како се наводи, задољство радом Владе опало на 47 процената, што је, по садашњим истраживањима НДИа први нут од почетка економске кризе да проценат незадовољних радом Владе буде испод 50 одсто.
У посљедњих 18 мјесеци укупно задовољство радом Владе је за осам одсто каже се у истраживању, које је за потребе НДИа спровела агенција „Призма истраживање", која је основана у Аустралији а има представништва у већини држава бивше Југославије.
Према резултатима анкете, грађани који се изјашњавају као Муслимани и Бошњаци знатно више подржавају Владу 72, односно 74 одсто, док Срби исказују изузетно незадовољство са 71 проценат.
Већина грађана Црне Горе, њих 59 одсто, сматра да Влада чини мало или ни мало на плану борбе против организованог криминала. Само 37 процената анкетираних грађана, како се наводи, вјерује да Влада на овом плану предузима потребне мјере.
Већина испитаника обухваћених овом анкетом, тачније 56 одсто има мало или нема нимало повјерења у политичке партије. Апсолутно им вјерује само пет одсто грађана а донекле њих 31 одсто. Чак 55 одсто испитаника сматра да би владајуће партије требало да укључе опозицију вишс или много више у процес доношења одлука.
Бирачи шаљу јасну поруку да очекују да лидери владајућих и опозиционих партија покушају да пронађу области сарадње којом приликом би политику оставили по страни и почели да раде у интсрссу народа у периоду кризе тврде у НДИу коментаришући резултате анкете.
Резултати њихове најновије анкете показују и прилично висок проценат грађана који су саопштили да неће гласати на изборима или су неодлучни. Оних који неће гласати је по резултатима истраживања 18 одсто, за два процента више него у новембру прошле године, а и проценат неодлучних је увећан са шест на седам. Смањен је, међутим, проценат грађана који су одбили да одговоре на ово питање и то са 17 на 12 одсто.
Истраживање је показало да од државних институција највише грађана вјерује Универзитету 60 одсто, а најмање у Скупштину и локалне самоунраве но 48 процената. Повјерење Влади у одговору на ово питање дало је 49 одсто грађана, а не вјерује јој 45 процената анкетираних. Судовима вјерује 49, а не вјерује 49 одстограђана. Повјерење у полицију има 56 одсто грађана а не вјерује јој њих 45 одсто. Слична ситуација је и са Војском, којој вјерује за проценат мање грађана него полицији. У предсједника државе повјерење има 52 процента грађана, а не вјерује му чак њих 43 одсто. Парламенту не вјерује чак 47 одсто грађана, само један проценат мање него што је оних који у ту институцију имају повјерења.
Истраживање јавног мњења спроведено је од 26. фебруара до 12. марта директним интервјуима на узорку од 1.250 испитаника. Анкетом нијесу обухваћене општине Андријевица, Мојковац, Шавник и Жабљак. НДИ је резултате истраживања презентирао појединачно свим партијама а, по нашим сазнањима, одрађен је и посебан дио који се односи на ставове грађана о странкама.

В:Р:

Истраживање јавног мњења показало је да би на општим изборима за Демократску партију социјалиста гласало 33 одсто анкетираних.
Социјалистичку народну партију подржало би осам, а Нову српску демократију и Покрет за промјене но девет одсто грађана.
Социјалдемократска партија би, но анкети НДИа, добила повјерење три одсто грађана, колико је потребно за цензус за улазак у парламент.
У односу на истраживање из новембра прошле године ДПС и СДП су остале на истим процентима подршке грађана. Нова српска демократија и Покрет за промјене ојачали су у том периоду за два процента а СНП биљежи незнатан пад од један одсто. Укупно гледано, међутим, опозиција биљежи раст повјерења, што потврђује и коментар у тексту истраживања.

Иако истраживањем није било обухваћено питање о заједничком дјеловању опозиције, сабирањем процената подршке исказане опозиционим партијама, забиљежен је незнатан пораст подршке на 26 одсто истиче НДИ.

 

Према резултатима истраживања, наставља се тренд пада повјерења грађана у локалне власти, који сада износи 51 одсто. Анкета је показала да је на сјеверу проценат незадовољних и задовољних уједначен на 47 одсто док је на истоку Црне Горе више незадовољних а у централном дијелу, који обухвата Подгорицу, Цетиње и Даниловград превладавају задовољни. И на приморју је нешто више задовољних грађана радом локалних власти.

Подаци добијени истраживањем јавног мњења НДИа показују да су права радника најважније, а независна Црна Гора најмање важно питање за грађане када одлучују за коју ће партију гласати. Права радника најважнија су за 23 одсто грађана, а независност државе свега њих три процента. У врху приоритетних питања за грађане су и борба против криминала и плате запослених са но 20 одсто.

 

Према овом истраживању, 51 одсто грађана сматра да Црна Гора не би требало да постане чланица НАТОа. Чланство у савезу подржава 49 процената испитаника. Они који се противе чланству у НАТО савез идентификују опцију „мора,ћемо да се боримо у ратовима за друге" као главни недостатак чланства. Од оних који подржавају улазак Црне Горе у НАТО 28 одсто их препознаје опцију „још једна степеница више ка ЕУ" као примарну предност.
За разлику од уласка у НАТО, већина грађана, њих 58 одсто, подржава чланство Црне Горе у Европској унији.

 

(ДАН, 05. 04. 2010.)