“Кум до кума, брат до брата и ђевери на свом мјесту”, модификовани стихови познате народне пјесме добили су своју потврду у црногорском правосуђу. На значајним судијским и тужилачким функцијама у посљедње вријеме изабрани су најближи сродници и кумови људи, који већ више од деценију покривају одговорне функције у тој грани власти. Таквим одабиром кадрова непотизам је, нажалост, на велика врата закорачио у црногорско правосуђе.

Садашњи предсједник подгоричког Основног суда и некада тужилац у Бару Зоран Радовић је, како су медији већ објавили, брат од стрица Милана Радовића, директора спушког затвора и некадашњег генералног секретара Скупштине. Доласком на ту функцију Зоран Радовић је постао шеф брату од тетке, судији Радоњи Радоњићу, који је својевремено био његов приправник. Истовремено, он је старјешина у суду и својој жени Јелени Радовић, која је стручни сарадник у Основном суду.

Супруга првог човјека ЗИКС-а Миљана Радовић је замјеник врховног државног тужиоца, а њихова кћерка Aна је замјеник основног државног тужиоца у Подгорици.

Да кум није дугме, потврђује податак да је судија Бранимир Фемић, кум Радула Којовића, замјеника предсједника Врховног суда, изабран за судију Врховног суда. Фемић је до избора на ту функцију био судија Aпелационог суда. И судија Зоран Смоловић, такође Којовићев кум, пребачен је из Уставног у Aпелациони суд. Да су кумови на цијени показује и случај Стојанке Радовић, сада замјеника врховног државног тужиоца, а некада прве даме Специјалног тужилаштва, коју је на ту функцију предложила кума Весна Меденица, предсједник Врховног суда.

Такође, ђевер Стојанке Радовић је садашњи министар правде Мираш Радовић, док је њен супруг Ново Радовић, замјеник директора Пореске управе, а њена јетрва и министрова супруга Мира Радовић запослена је у Министарству просвјете. Брат Стојанке Радовић је Драгиша Балетић, судија Основног суда у Подгорици.

Посао у тужилаштву и подгоричком суду добили су Енис Баковић и Небојша Голубовић. Њихови очеви Шућко Баковић и Вукоман Голубовић су, садашњи и некадашњи, заштитник људских права (омбудсман), односно предсједник Aпелационог суда.

Предсједник Сената Удружења правника и адвокат Станко Марић сматра да овакви случајеви нијесу добри за слику у правосуђу. Он каже да се не може искључити да се неко из породице бави истим послом као и његов отац или мајка, само зато што су они већ у тој бранши.

- Мада, овдје се поставља питање да ли би те особе стварно дошле у позицију да раде тај посао, да им најближи већ нијесу на одређеним функцијама. Све то ствара лошу слику о правосуђу и то није мали проблем – каже Марић.

Он истиче да је, не само овим одлукама, правосуђе системски стављено под, како народ каже, шапу, владајуће партије.

- Правосуђе у Црној Гори апсолутно није независно, а по Уставу и закону мора бити, већ је под директном контролом владајуће гарнитуре, која именује судије и предсједнике судова. Данас је правосуђе у раљама политичких и родбинских утицаја, с тим што је политички утицај знатно доминантнији – оцијенио је Марић.

Према његовим ријечима, свака промјена на боље је страх од губитка власти.

- Они неће суштинску промјену, јер је то ризик за њих и њихове позиције. Aко дође до политичке смјене властy, онда можемо очекивати значајне и озбиљне промјене – каже Марић.

Добре породичне позиције у правосуђу има и предсједник државе Филип Вујановић. Његова супруга Светлана, судија је Aпелационог суда, члан Судског савјета и предсједник Дисциплинске комисије тог тијела. Њен супруг, по функцији, проглашава избор Савјета и предлаже два његова члана. Предсједник которског суда је дугогодишњи судија Бранко Вучковић, а судијску функцију у истом суду обавља и његова супруга Весна Вучковић. Предсједник Aпелационог суда и дугогодишњи судија Вишег суда Драгутин Чолаковић, одлуком Весне Меденице изабран је на ту функцију. Такође, његова кћерка Aна Чолаковић је, одлуком Судског савјета, коју је Меденица потписала, постављена је за судију у Основном суду у Никшићу.

Програмски директор Иницијативе младих за људска права Борис Раонић сматра да родбинске и кумовске везе у праводсуђу нијесу резултат тога да је Црна Гора мала држава, већ лошег рада Правосудног и Тужилачког савјета, као и лоших законодавних рјешења.

- Нажалост, ова појава је толико раширена, да се не може говорити о неколико изолованих инцидената, већ је у питању систематски непотизам, по коме дјеца, родбина и кумови правосудних моћника имају утабан пут ка најодговорнијим позицијама. Док год ћуте професионалнији, моралнији, стручнији и одговорнији у правосудним институцијама, док мимо њих именовања и напредовања добијају рођаци и кумови, док код жртве кршења права ћуте јер им “професионални рођаци” онемогућавају постизање правде, док код партнери из међународних организација сарађују са овим “бирачима плодова непотизма”, имаћемо овакво стање, које постаје све горе и горе. A то није стање трулих дасака, како је рекао предсједник Скупштине, већ је то еуфемизам, за трулост комплетног система – рекао је Раонић.

Он не вјерује да постоји земља у којој се након приправничког стажа може заузети висока правосудна функција или да постији држава да члан најуже родбине одлучује у случају најближег рођака.

- Чак и ако се нађе неки примјер, неће се наћи десетине примјера којих има у Црној Гори, а у којима се ништа и даље не дешава – истакао је он.